‏ Job 30

Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.1Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне. 2 3А сада смију ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтио метнути са псима стада својега. 4А на што би ми и била сила руку њиховијех? у њима бјеше пропала старост. 5Од сиромаштва и глади самоћаваху бјежећи од суха, мрачна, пуста и опустошена мјеста; 6Који браху лободу по честама, и смреково коријење бјеше им храна. 7Између људи бијаху изгоњени и викаше се за њима као за лупежем. 8Живљаху по страшнијем увалама, по јамама у земљи и у камену. 9По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху. 10Бијаху људи никакви и без имена, мање вриједни него земља. 11И њима сам сада пјесма, и постах им прича. 12Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице. 13Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном. 14С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте. 15Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже. 16Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина. 17Страхоте навалише на ме, и као вјетар тјерају душу моју, и као облак прође срећа моја. 18И сада се душа моја разљева у мени, стигоше ме дани мучни. 19Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се. 20Од тешке силе промијенило се одијело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме. 21Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео. 22Вичем к теби, а ти ме не слушаш; стојим пред тобом, а ти не гледаш на ме. 23Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се. 24Подижеш ме у вјетар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро. 25Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свјема живима. 26Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати. 27Нијесам ли плакао ради онога који бијаше у злу? није ли душа моја жалосна бивала ради убогога? 28Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах свјетлости, дође мрак. 29Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни. 30Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору. 31Брат постах змајевима и друг совама.