‏ Job 31

Поцрњела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.1Гусле се моје претворише у запијевку, и свирала моја у плач. 2 3Вјеру учиних са очима својим, па како бих погледао на дјевојку? 4Јер какав је дио од Бога озго? и како нашљедство од Свемогућега с висине? 5Није ли погибао неваљаломе и чудо онима који чине безакоње? 6Не виде ли он путове моје, и све кораке моје не броји ли? 7Ако ходих с лажју или ако похитје нога моја на пријевару, 8Нека ме измјери на мјерилима правијем, и нека Бог позна доброту моју. 9Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло штогод, 10Нека ја сијем а други једе, и нека се искоријене изданци моји. 11Ако се занијело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњега својега, 12Нека другому меље жена моја, и нека се други над њом повијају. 13Јер је то грдило и безакоње за судије. 14Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју љетину искоријенио. 15Ако нијесам хтио доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; 16Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих му одговорио? 17Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? није ли нас он исти саздао у материци? 18Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио, 19И ако сам залогај свој сам јео а није га јела и сирота, 20Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је; 21Ако сам гледао кога гдје гине немајући хаљине, и сиромаха гдје се нема чим покрити, 22Ако ме нијесу благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио, 23Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видјех на вратима помоћ своју, 24Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба. 25Јер сам се бојао погибли од Бога, којега величанству не бих одолио. 26Ако сам полагао на злато надање своје, или чистому злату говорио: узданицо моја! 27Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја, 28Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на мјесец, кад поносито ходи, 29И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја, 30И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго; 31Ако сам се радовао несрећи ненавидника својега, и ако сам заиграо када га је зло задесило, 32Јер не дадох језику својему да гријеши тражећи душу његову с проклињањем; 33Ако не говораху домашњи моји: ко би нам дао меса његова? не можемо се ни најести; 34Странац није ноћивао на пољу; врата своја отворао сам путнику; 35Ако сам као што чине људи тајио пријеступе своје и крио своје безакоње у својим њедрима, 36Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањега у дому бијаше ме страх; зато мучах и не одлажах од врата. 37О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу. 38Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као вијенац, 39Број корака својих казао бих му, као кнез приступио бих к њему. 40Ако је на ме викала моја земља, и бразде њезине плакале,