‏ Job 32

Ако сам јео рода њезина без новаца и досађивао души господара њезинијех,1Мјесто пшенице нека ми рађа трње, и мјесто јечма кукољ. Свршише се ријечи Јовове. 2 3Тада престаше она три човјека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан. 4А Елијуј си Варахилов од Вуза, рода Рамова, разгњеви се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога; 5И на три пријатеља његова разгњеви се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова. 6Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер бијаху старији од њега. 7Па кад видје Елијуј да нема одговора у устима она три човјека, распали се гњев његов. 8И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смијах вам казати што мислим. 9Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост. 10Али је дух у људима, и дух Свемогућега уразумљује их. 11Велики нијесу свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право. 12Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим. 13Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте бесједу. 14Пазио сам, али гле, ниједан од вас не сапре Јова, не одговори на његове ријечи. 15Може бити да ћете рећи: нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човјек. 16Није на ме управио бесједе, ни ја му нећу одговарати вашим ријечима. 17Смели су се, не одговарају више, нестало им је ријечи. 18Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају. 19Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим. 20Јер сам пун ријечи, тијесно је духу у мени. 21Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мијех. 22Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.