‏ Job 33

Нећу гледати ко је ко, и човјеку ћу говорити без ласкања.1Јер не умијем ласкати; одмах би ме узео Творац мој. 2 3Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје. 4Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим. 5По правом срцу мом биће ријечи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје. 6Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот. 7Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми насупрот. 8Ево, ја ћу бити мјесто Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја. 9Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати. 10Рекао си дакле преда мном, и чуо сам глас твојих ријечи: 11Чист сам, без гријеха, прав сам и нема безакоња на мени. 12Ево, тражи задјевицу са мном, држи ме за свога непријатеља. 13Меће у кладе ноге моје, вреба по свијем стазама мојим. 14Ето, у том нијеси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човјека. 15Зашто се преш с њим, што за сва дјела своја не одговара? 16Једанпут говори Бог и два пута; али човјек не пази. 17У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, 18Тада отвора ухо људима и науку им запечаћава, 19Да би одвратио човјека од дјела његова, и заклонио од њега охолост; 20Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач. 21И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу. 22Тако да се животу његову гади хљеб и души његовој јело најмилије; 23Нестаје тијела његова на очиглед, и измалају се кости његове, које се прије нијесу видјеле, 24И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти. 25Ако има гласника, тумача, једнога од тисуће, који би казао човјеку дужност његову, 26Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп. 27И подмладиће се тијело његово као у дјетета, и повратиће се на дане младости своје, 28Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човјеку по правди његовој. 29Гледајући људи рећи ће: бијах згријешио, и што је право изврнуо, али ми не поможе. 30Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа свјетлост. 31Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човјеку, 32Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала свјетлост живијех. 33Пази, Јове, слушај ме, мучи, да ја говорим.