‏ Job 36

А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;1Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи. 2 3Још говори Елијуј и рече: 4Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога. 5Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан. 6Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли. 7Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном. 8Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду. 9Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују. 10Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким, 11Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна. 12И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња. 13Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости. 14Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља. 15А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже; 16Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама. 17Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци. 18Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине. 19Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те. 20Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити. 21Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега. 22Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто. 23Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу. 24Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он? 25Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо? 26Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи. 27Сви људи виде их, сваки их гледа издалека. 28Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити. 29Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех; 30Кад теку облаци, капљу на мноштво људско. 31И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову? 32Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива? 33Тијем суди народима, даје хране изобила.