‏ John 10

И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: еда ли смо и ми слијепи?1Рече им Исус: кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха, а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје. 2 3Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук; 4А који улази на врата јест пастир овцама: 5Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их; 6И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 7А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега. 8Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза. 9Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама. 10Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше. 11Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 12Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. 13Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце, 14А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их; 15А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце. 16Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. 17Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце. 18И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир. 19Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. 20Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега. 21Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи. 22Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате? 23Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати? 24А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима. 25И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову. 26А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно. 27Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме. 28Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах. 29Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду. 30И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. 31Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега. 32Ја и отац једно смо. 33А Јевреји опет узеше камење да га убију. 34Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме? 35Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог. 36Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте? 37Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити; 38Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј? 39Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми. 40Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему. 41Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку. 42И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.