‏ John 11

И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.1И многи вјероваше га ондје. 2 3Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине. 4(А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.) 5Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је. 6А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње. 7А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. 8А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше. 9А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју. 10Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 11Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета; 12А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему. 13Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 14Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће. 15А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна. 16Тада им Исус каза управо: Лазар умрије. 17И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему. 18Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим. 19А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу. 20(А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) 21И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем. 22Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома. 23Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро. 24А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог. 25Исус јој рече: брат ће твој устати. 26Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан. 27А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће. 28И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? 29Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет. 30И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те. 31А она кад чу, уста брзо и отиде к њему. 32Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта. 33А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. 34А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат. 35Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. 36И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш. 37Ударише сузе Исусу. 38Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше, 39А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре? 40А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој. 41Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро. 42Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију? 43Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио. 44А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. 45И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље. 46И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде. 47Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га. 48А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус. 49Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса. 50Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. 51А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа; 52И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне. 53А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ; 54И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно. 55Од тога дакле дана договорише се да га убију. 56А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима. 57А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.