‏ John 13

Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити.1И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац. 2 3А пред празник пасхе знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја их љуби. 4И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда, 5Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде, 6Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; 7Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут. 8Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш? 9Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати. 10Рече му Петар: никад ти нећеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: ако те не оперем немаш дијела са мном. 11Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје, него и руке и главу. 12Исус му рече: опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. 13Јер знадијаше издајника својега, зато рече: нијесте сви чисти. 14А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: знате ли што ја учиних вама? 15Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам. 16Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге. 17Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних. 18Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. 19Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. 20Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме. 21Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујете да сам ја. 22Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме посла. 23Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме. 24Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори. 25А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову. 26Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори. 27А он рече на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то? 28Исус одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме. 29И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже. 30А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом зашто му рече. 31А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима. 32А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ. 33Кад он изиђе, онда Исус рече: сад се прослави син човјечији и Бог се прослави у њему. 34Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. 35Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад. 36Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. 37По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом. 38Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.