‏ John 14

Петар му рече: Господе! зашто сад не могу ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.1Одговори му Исус: душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш. 2 3Да се не плаши срце ваше, вјерујте Бога, и мене вјерујте. 4Многи су станови у кући оца мојега. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим мјесто. 5И кад отидем и приправим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја. 6И куда ја идем знате, и пут знате. 7Рече му Тома: Господе! не знамо куда идеш; и како можемо пут знати? 8Исус му рече: ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к оцу до кроза ме. 9Ка бисте мене знали онда бисте знали и оца мојега; и отселе познајете га, и видјесте га. 10Рече му Филип: Господе! покажи нам оца и биће нам доста. 11Исус му рече: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? који видје мене, видје оца; па како ти говориш: покажи нам оца? 12Зар не вјерујеш да сам ја у оцу и отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од себе; него отац који стоји у мени он твори дјела. 13Вјерујте мени да сам ја у оцу и отац у мени; ако ли мени не вјерујете, вјерујте ми по тијем дјелима. 14Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од овијех творити; јер ја идем к оцу својему; 15И шта год заиштете у оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави отац у сину. 16И ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити. 17Ако имате љубав к мени, заповијести моје држите. 18И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утјешитеља да буде с вама вавијек: 19Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити. 20Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. 21Још мало и свијет мене више неће видјети; а ви ћете ме видјети; јер ја живим, и ви ћете живљети. 22У онај ћете ви дан дознати да сам ја у оцу својему, и ви у мени, и ја у вама. 23Ко има заповијести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам. 24И рече му Јуда, не Искариотски: Господе! шта је то да ћеш се нама јавити а не свијету? 25Исус одговори и рече му: ко има љубав к мени, држаће ријеч моју; и отац мој имаће љубав к њему: и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити. 26Који нема љубави к мени не држи мојијех ријечи; а ријеч што чујете није моја него оца који ме посла. 27Ово вам казах док сам с вама. 28А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. 29Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји. 30Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к оцу; јер је отац мој већи од мене. 31И сад вам казах, прије док се није збило, да вјерујете кад се збуде.