‏ John 16

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.1А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 2 3Ово вам казах да се не саблазните. 4Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини. 5И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене. 6Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бијах с вама. 7А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш? 8Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше. 9Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу га к вама. 10И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд: 11За гријех дакле што не вјерују мене; 12А за правду што идем к оцу својему; и више ме нећете видјети; 13А за суд што је кнез овога свијета осуђен. 14Још вам много имам казати; али сад не можете носити. 15А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити унапредак. 16Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам: 17Све што има отац моје је: зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. 18Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу. 19А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и нећете ме видјети; и опет мало па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу? 20Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори. 21А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: зато ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и нећете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети? 22Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 23Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет. 24Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости неће нико узети од вас; 25И у онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да што год узиштете у оца у име моје, даће вам. 26Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена. 27Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца. 28У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити оца за вас; 29Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох. 30Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу. 31Рекоше му ученици његови: ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш. 32Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао. 33Исус им одговори: зар сад вјерујете?