‏ John 19

А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?1Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук. 2 3Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га. 4И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину, 5И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима. 6Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице. 7А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека! 8А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. 9Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. 10Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 11И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 12А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те? 13Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби. 14Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. 15Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата. 16А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш. 17А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара. 18Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 19И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота. 20Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи. 21Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски. 22И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински. 23А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски. 24Пилат одговори: што писах писах. 25А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна. 26Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише. 27А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 28А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина! 29Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи. 30Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам. 31Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем. 32А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух. 33А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину. 34Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим. 35А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени; 36Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 37И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете. 38Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи. 39И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше. 40А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово. 41А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара. 42И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.