‏ John 3

Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,1И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку. 2 3Бијаше пак човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез Јеврејски. 4Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим. 5Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега. 6Рече Никодим њему: како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? 7Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. 8Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. 9Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити. 10Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа. 11Одговори Никодим и рече му: како може то бити? 12Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш? 13Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате. 14Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско? 15И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човјечиј који је на небу. 16И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне. 17Да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни: 18Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни. 19Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроза њ. 20Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега. 21А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама неголи видјело; јер њихова дјела бијаху зла. 22Јер сваки који зло чини мрзи на на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла. 23А ко истину чини иде к видјелу, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена. 24А потом дође Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше. 25А Јован кршћаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше. 26Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу. 27Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Јеврејима око чишћења. 28И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему. 29Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба. 30Ви сами мени свједочите да рекох: ја нијесам Христос, него сам послан пред њим. 31Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се. 32Онај треба да расте, а ја да се умаљујем. 33Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је. 34И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима. 35Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит. 36Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.