‏ John 4

Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.1Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, неће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему. 2 3Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован 4(Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови), 5Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју. 6А ваљало му је проћи кроз Самарију. 7Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему. 8А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата. 9Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем. 10(Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.) 11Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима. 12Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу. 13Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? 14Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 15Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; 16А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни. 17Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. 18Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо. 19Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа; 20Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. 21Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк. 22Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити. 23Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 24Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја. 25Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца. 26Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле. 27Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све. 28Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим. 29И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом? 30А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: 31Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос? 32Изиђоше дакле из града и пођоше к њему. 33А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи. 34А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате. 35Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе? 36А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао. 37Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. 38И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње; 39Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње. 40Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. 41И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила. 42Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана. 43И много их више вјерова за његову бесједу. 44А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос. 45А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју: 46Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части. 47А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник. 48Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму. 49Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти. 50И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете. 51Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје. 52Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође. 53И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав. 54Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.