‏ John 5

Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.1Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју. 2 3А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим. 4У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова, 5У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода; 6Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. 7А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. 8Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав? 9Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене. 10Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи. 11И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота. 12Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити. 13А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи. 14А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи? 15А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту. 16А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе. 17А човјек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцијели. 18И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу. 19А Исус им одговараше: отац мој дослије чини, и ја чиним. 20И зато још више гледаху Јевреји да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу. 21А Исус одговарајући рече им: заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако; 22Јер отац сина љуби, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите. 23Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује. 24Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину, 25Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао. 26Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 27Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети. 28Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи; 29И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј. 30Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега, 31И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда. 32Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао. 33Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито. 34Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене. 35Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину; 36А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете. 37Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше, а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу. 38Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла. 39И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте. 40И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла. 41Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене. 42И нећете да дођете к мени да имате живот. 43Ја не примам славе од људи. 44Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. 45Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. 46Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите? 47Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.