‏ John 6

Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.1А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима? 2 3Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде. 4И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима. 5А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем. 6А бијаше близу пасха празник Јеврејски. 7Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу? 8А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити. 9Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне. 10Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра: 11Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет! 12А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада. 13А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше. 14И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. 15И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели. 16А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет. 17А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам. 18А кад би увече сиђоше ученици његови на море, 19И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима. 20А море се подизаше од великога вјетра. 21Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се. 22А он им рече: ја сам; не бојте се. 23Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху. 24Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше, 25А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу, 26Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса. 27И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо? 28Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се. 29Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог. 30А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија? 31Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла. 32А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти? 33Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу. 34Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба; 35Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. 36Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб. 37А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети. 38Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете. 39Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље. 40Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла. 41А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан. 42А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан. 43Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба. 44И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба? 45Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом. 46Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан. 47У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени. 48Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца. 49Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни. 50Ја сам хљеб живота. 51Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше. 52Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. 53Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета. 54А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо? 55А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи. 56Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан: 57Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће. 58Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. 59Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради. 60Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек. 61Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму. 62Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати? 63А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава? 64А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био? 65Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су. 66Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати. 67И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега. 68Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 69А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи? 70Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота. 71И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.