‏ John 7

Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?1А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице. 2 3И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију. 4Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница. 5Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш; 6Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету. 7Јер ни браћа његова не вјероваху га. 8Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово. 9Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла. 10Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило. 11Рекавши им ово оста у Галилеји. 12А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно. 13А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он? 14И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ. 15Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога. 16Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше. 17И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио? 18Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао. 19Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. 20Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде. 21Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете? 22Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије? 23Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе. 24Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека. 25Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу? 26Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите. 27Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију? 28И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос? 29Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је. 30Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате. 31Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла. 32Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов. 33А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини? 34Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате. 35Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла. 36Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи. 37А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити? 38Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи? 39А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије. 40Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде. 41А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен. 42А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк. 43Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи? 44Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид? 45Тако распра постаде у народу њега ради. 46А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ. 47Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте? 48А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек. 49Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе? 50Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја? 51Него народ овај, који не зна закона, проклет је. 52Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих: 53Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?