‏ John 8

Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.1И отидоше сваки својој кући. 2 3А Исус отиде на гору Маслинску. 4А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их. 5А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу 6Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби; 7А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш? 8Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). 9А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу. 10Па се опет саже доље и писаше по земљи. 11А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи. 12А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? 13А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши. 14Исус им пак опет рече: ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота. 15Тада му рекоше фарисеји: ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито. 16Исус одговори и рече им: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. 17Ви судите по тијелу, ја не судим никоме. 18И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла. 19А и у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито. 20Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла. 21Тада му говораху: гдје је отац твој? Исус одговори: ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега. 22Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов. 23А Исус им опет рече: ја идем, и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи. 24Тада рекоше Јевреји: да се неће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи? 25И рече им: ви сте од нижијех, ја сам од вишијех; ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета. 26Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима. 27Тада му говораху: ко си ти? И рече им Исус: почетак, како вам и кажем. 28Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега. 29Не разумјеше дакле да им говораше за оца. 30А Исус им рече: кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим. 31И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно. 32Кад ово говораше, многи га вјероваше. 33Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји, 34И познаћете истину, и истина ће вас избавити. 35Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити? 36Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху. 37А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек. 38Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени. 39Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане. 40Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега. 41Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. 42А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио. 43Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога. 44А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла. 45Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате. 46Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи. 47А мени не вјерујете, јер ја истину говорим. 48Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете? 49Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога. 50Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби. 51Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите. 52А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди. 53Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека. 54Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека. 55Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш? 56Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог. 57И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим. 58Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се. 59Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?