Jos 9 | SrKDIjekav | STEP | А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свему бријегу великога мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

‏ Joshua 9

1 А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свему бријегу великога мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин, 2 Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем. 3 А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја, 4 Учинише и они пријевару; јер отидоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мјехове винске, подеране и искрпљене, 5 И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив. 6 И отидоше к Исусу у око у Галгалу, и рекоше њему и људима Израиљцима: дођосмо из даљне земље; хајде ухватите вјеру с нама. 7 А људи Израиљци рекоше Јевејима: може бити да сједите усред нас, па како ћемо ухватити вјеру с вама? 8 Али они рекоше Исусу: ми смо слуге твоје. А Исус им рече: ко сте и откуда идете? 9 А они му рекоше: из земље врло даљне дођоше слуге твоје у име Господа Бога твојега; јер чусмо славу његову и све што је учинио у Мисиру, 10 И све што је учинио двојици царева Аморејских, који бијаху с ону страну Јордана, Сиону цару Есевонском и Огу цару Васанском који бијаше у Астароту. 11 И рекоше нам старјешине наше и сви становници наше земље говорећи: узмите брашњенице на пут, и идите им на сусрет и реците им: ми смо слуге ваше, хајде ухватите вјеру с нама. 12 Ово је хљеб наш: врућ смо понијели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и упљеснивио. 13 А ово су мјехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша оветша од даљнога пута. 14 И повјероваше људи по брашњеници, а не упиташе Господа шта ће рећи. 15 И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора. 16 Али послије три дана кад ухватише вјеру с њима, чуше да су им сусједи и да живе усред њих. 17 Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им бијаху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим. 18 И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевијем. Али сав збор викаше на кнезове. 19 Тада сви кнезови рекоше свему збору: ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевијем; зато сада не можемо дирати у њих. 20 Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гњев на нас ради заклетве којом им се заклесмо. 21 Још им рекоше кнезови: нека остану у животу, па нека сијеку дрва и носе воду свему збору како им кнезови казаше. 22 Потом их дозва Исус и рече им говорећи: зашто нас преваристе и рекосте: врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас? 23 Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мојега. 24 А они одговорише Исусу и рекоше: доиста је било јављено слугама твојим како је заповједио Господ Бог твој Мојсију слузи својему да вам да сву ову земљу и да истријеби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо животу својему од вас и учинисмо тако. 25 А сада ето смо ти у руку; чини што мислиш да је добро и право да с нама учиниш. 26 И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевијех, те их не побише. 27 И одреди их Исус у тај дан да сијеку дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњега дана на мјесту које избере.