‏ Leviticus 25

1Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи: 2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу. 3Шест година засијевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. 4А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сијати у пољу својем ни резати винограда својега. 5Што само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду својем нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи. 6Али што роди земља за почивања својега, оно нека вам буде храна, теби и слузи твојему и слушкињи твојој и најамнику твојему и укућанину твојему који је код тебе. 7И стоци твојој и свијем животињама што су у твојој земљи, сав род њезин нека буде храна. 8И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година. 9Тада заповједи нека затруби труба десети дан седмога мјесеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој. 10И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се. 11Опросна година да вам је та педесета година; немојте сијати, нити жањите што само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезанијем. 12Јер је опросна година; нека вам је света; са свакога поља једите род његов. 13Те године опросне вратите се сваки на своју баштину. 14И ако продаш што ближњему својему или купиш што од ближњега својега, не варајте један другога. 15Према броју година по опросној години купуј од ближњега својега, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје. 16Што више буде година то ће цијена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цијена, јер ти се продаје број љетина. 17Зато не варајте један другога, него се бојте Бога својега; јер сам ја Господ Бог ваш. 18Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха. 19И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живјећете у њој без страха. 20И ако бисте рекли: шта ћемо јести седме године, ето нећемо сијати нити ћемо брати љетине? 21Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године. 22И сијаћете осме године, а јешћете љетину стару до девете године, докле не приспије род њезин, јешћете стари. 23Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене. 24Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље. 25Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а послије дође ко од рода његова најближи њему да откупи, нека откупи што брат његов продаде. 26Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп, 27Онда нека одбије године откако је продао, па што остане нека исплати ономе коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине. 28Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у онога који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину. 29Ко прода кућу у којој се сједи у мјесту ограђену зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана откако је прода; цијелу годину дана има власт откупити је. 30А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у мјесту ограђену зидом ономе који је купио сасвијем од кољена на кољено, и неће је оставити опросне године. 31А куће по селима, које нијесу ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се. 32А мјеста Левитска и куће у мјестима њиховијем, свагда могу откупити Левити. 33Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и што је имао у мјесту; јер куће по мјестима Левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим. 34Али поље под мјестима њиховијем да се не продаје; јер је њихово достојање довијека. 35Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе. 36Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживио брат твој уз тебе. 37Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити. 38Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље Мисирске да вам дам земљу Хананску и да вам будем Бог. 39И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба; 40Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе. 41А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати. 42Јер су моје слуге, које сам извео из земље Мисирске, нека се не продају као робови. 43Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога својега. 44А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу. 45И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица онијех који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање. 46Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до вијека; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко. 47Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђега рода, 48Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи; 49Или стриц његов, или син стрица његова нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његову нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи. 50Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао до године опросне, да цијена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна вријеме које је отслужио. 51Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цијене за коју је купљен. 52Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим и нека плати откуп према тијем годинама. 53Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи. 54Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим. 55Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље Мисирске; ја сам Господ Бог ваш.