‏ Luke 1

А они изиђоше и проповједаше свуда, и Господ их потпомага, и ријеч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин. 1 2 3Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама, 4Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише: 5Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, 6Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио. 7У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета. 8А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане. 9И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари. 10И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, 11Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади. 12И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења. 13А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога. 14И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ. 15А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован. 16И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу. 17Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје; 18И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме; 19И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов. 20И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита. 21И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. 22И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме. 23И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви. 24А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем. 25И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој. 26А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи: 27Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима. 28А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет 29К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. 30И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. 31А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав? 32И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога. 33И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус. 34Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова; 35И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја. 36А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа? 37И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј. 38И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом. 39Јер у Бога све је могуће што рече. 40А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње. 41А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин. 42И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом. 43И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога, 44И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. 45И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени? 46Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој. 47И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ. 48И рече Марија: велича душа моја Господа; 49И обрадова се дух мој Богу спасу мојему, 50Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји; 51Што ми учини величину силни, и свето име његово; 52И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје. 53Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова. 54Збаци силне с пријестола, и подиже понижене. 55Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. 56Прими Израиља слугу својега да се опомене милости; 57Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека. 58Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој. 59А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. 60И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 61И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија. 62И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован. 63И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име. 64И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име. 65И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. 66И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога. 67И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај. 68И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим. 69И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи: 70Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој, 71И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега, 72Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека 73Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас; 74Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега, 75Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати 76Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха, 77И у светости и у правди пред њим док смо год живи. 78И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут; 79Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех, 80По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;