‏ Luke 10

А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.1А Исус рече му: ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг. 2 3А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи. 4А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. 5Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 6Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу. 7У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој. 8И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама. 9А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу. 10И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас. 11И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије. 12И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците: 13И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије. 14Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе. 15Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали. 16Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. 17И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. 18Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао. 19Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје. 20А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња. 21Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. 22Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима. 23У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја. 24И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати. 25И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите. 26Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше. 27И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни? 28А он му рече: шта је написано у закону? како читаш? 29А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе. 30Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив. 31А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој? 32А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. 33А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође. 34А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође. 35А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се; 36И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. 37И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 38Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? 39А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако. 40А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу. 41И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову. 42А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.