‏ Luke 11

А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,1А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње. 2 3И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике. 4А он им рече: кад се молите Богу говорите: оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу; 5Хљеб наш потребни даји нам сваки дан; 6И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла. 7И рече им: који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам; 8Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити; 9А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. 10И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба. 11И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 12Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 13Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију? 14Или ако заиште јаје да му да скорпију? 15Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега? 16И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи. 17А неки од њих рекоше: помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе. 18А други кушајући га искаху од њега знак с неба. 19А он знајући помисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће. 20Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе. 21Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 22А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије. 23Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; 24А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега. 25Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. 26Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; 27И дошавши нађе пометен и украшен. 28Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога. 29А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: благо утроби која те је носила, и сисама које си сао! 30А он рече: благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је. 31А народу који се скупљаше стаде говорити: род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка; 32Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме. 33Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна. 34Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне. 35Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто, нити под суд, него на свијећњак да виде свјетлост који улазе. 36Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно. 37Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама. 38Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће свијетло као кад те свијећа обасјава свјетлошћу. 39А кад говораше, мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу. 40А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа. 41А Господ рече му: сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. 42Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? 43Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто. 44Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. 45Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама. 46Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их. 47А неки од законика одговарајући рече: учитељу! говорећи то и нас срамотиш. 48А он рече: тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем нећете да их прихватите. 49Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили. 50Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате. 51Зато и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати; 52Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета, 53Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. 54Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.