‏ Luke 12

А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,1Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве. 2 3Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје. 4Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати; 5Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима. 6Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити. 7Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте. 8Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом. 9А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. 10Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим; 11А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим. 12И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа неће му се опростити. 13А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати; 14Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи. 15Рече му пак неки из народа: учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање. 16А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама? 17А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат. 18Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива. 19И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине. 20И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје; 21И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. 22А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити? 23Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога. 24А ученицима својијем рече: зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући: 25Душа је претежнија од јела и тијело од одијела. 26Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? 27А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један? 28А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало? 29Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. 30А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, акамоли вас, маловјерни! 31И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; 32Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово. 33Него иштите царства Божијега, и ово ће вам се све додати. 34Не бој се мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство. 35Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује нити мољац једе. 36Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше. 37Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене; 38И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне. 39Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. 40И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама. 41Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје. 42И ви дакле будите готови: јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј. 43А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима? 44А Господ рече: ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк? 45Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако. 46Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га. 47Ако ли рече слуга у срцу својему: неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; 48Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима. 49А онај слуга који зна вољу господара својега, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен; 50А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега. 51Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио! 52Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши! 53Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 54Јер ће отселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три. 55Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју. 56А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако. 57И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива. 58Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати, а времена овога како не познајете? 59Зашто пак и сами од себе не судите праведно?