‏ Luke 13

Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.1Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара. 2 3У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем. 4И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше? 5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 6Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана? 7Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 8Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. 9Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета? 10А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; 11Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину. 12А кад учаше у једној зборници у суботу, 13И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити. 14А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје. 15И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. 16А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни. 17А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји? 18А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни? 19И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела. 20А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је? 21Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове. 22Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије? 23Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све. 24И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим. 25Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече: 26Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи: 27Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте. 28Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си. 29А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините. 30Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране. 31И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему. 32И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи. 33У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. 34И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу. 35Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.