‏ Luke 14

Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!1Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње. 2 3И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега. 4И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест. 5И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати? 6А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти. 7И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни? 8И не могоше му одговорити на то. 9А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: 10Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе; 11И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто. 12Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом. 13Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се. 14А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти; 15Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе; 16И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех. 17А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему! 18А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе; 19И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово. 20И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме. 21И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. 22И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи. 23И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе. 24И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има. 25И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа. 26Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех. 27Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им: 28Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик. 29И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик. 30И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити? 31Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати 32Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши. 33Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада? 34Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире. 35Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.