‏ Luke 15

Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?1Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује. 2 3И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују. 4И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима. 5А он им каза причу ову говорећи: 6Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 7И нашавши дигне је на раме своје радујући се, 8И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену. 9Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање. 10Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? 11И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. 12Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје. 13И рече: један човјек имаше два сина, 14И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање. 15И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно. 16А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. 17И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. 18И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше. 19А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади! 20Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби, 21И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника. 22И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га. 23А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој. 24А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 25И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 26Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити. 27А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање. 28И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то? 29А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио. 30А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 31А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом; 32А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.