‏ Luke 18

Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.1И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити. 2 3Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи, 4Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. 5А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику. 6И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим, 7Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. 8Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија. 9Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ? 10Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи? 11А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову: 12Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. 13Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. 14Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам. 15А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме. 16Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се. 17Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им. 18А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије. 19И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 20И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни? 21А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. 22Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју. 23А он рече: све сам ово сачувао од младости своје. 24А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. 25А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат. 26А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство! 27Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије. 28А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти? 29А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће. 30А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо. 31А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега, 32Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни. 33Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега. 34Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га, 35И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће. 36И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза. 37А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи. 38А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то? 39И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 40И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме. 41И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме. 42И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га 43Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.