‏ Luke 19

А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.1И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога. 2 3И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ, 4И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат, 5И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста; 6И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи. 7И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући. 8И сиђе брзо; и прими га радујући се. 9И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу. 10А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо. 11А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов. 12Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено. 13А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије. 14Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати. 15Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим. 16И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама. 17И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. 18Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса. 19И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова. 20И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса. 21А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. 22И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. 23Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао. 24А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао: 25Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? 26И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. 27И рекоше му: господару! он има десет кеса. 28А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има. 29А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном. 30И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим. 31И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех 32Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите. 33И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба. 34А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 35А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре? 36А они рекоше: оно Господу треба. 37И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 38А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. 39А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели, 40Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини! 41И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем. 42И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати. 43И кад се приближи, угледа град и заплака за њим 44Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех. 45Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; 46И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен. 47И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, 48Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.