‏ Luke 2

Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.1А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу. 2 3У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет. 4Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом. 5И пођоше сви да се препишу сваки у свој град. 6Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, 7Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која бјеше трудна. 8И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди. 9И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици. 10И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега. 11И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. 12И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. 13Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 14И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима. 15И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи: 16Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 17И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ. 18И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима. 19А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете. 20И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 21А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему. 22И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано. 23И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби. 24И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа, 25(Као што је написано у закону Господњему: да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу;) 26И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића. 27И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему. 28И њему бјеше свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. 29И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају, 30И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече: 31Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој; 32Јер видјеше очи моје спасеније твоје, 33Које си уготовио пред лицем свију народа, 34Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља. 35И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега. 36И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити 37(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца. 38И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живљела с мужем од дјевојаштва својега, 39И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама. 40И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму. 41И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. 42А дијете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему. 43И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. 44И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника; 45И кад дане проведоше и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; 46Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима. 47И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже. 48И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их, 49И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима. 50И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. 51И рече им: зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега? 52И они не разумјеше ријечи што им рече.