‏ Luke 21

Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;1Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени. 2 3Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију; 4А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте; 5И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију: 6Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше. 7И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече: 8Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути. 9Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити? 10А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима. 11А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак. 12Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство; 13И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу. 14А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради. 15А то ће вам се догодити за свједочанство. 16Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати: 17Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници. 18А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас. 19И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. 20И длака с главе ваше неће погинути. 21Трпљењем својијем спасавајте душе своје. 22А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти. 23Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега: 24Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано. 25Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу. 26И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца. 27И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова. 28Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути. 29И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом. 30А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше. 31И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета; 32Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето. 33Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије. 34Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 35Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи. 36Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада. 37Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи. 38Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.