‏ Luke 22

И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.1И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају. 2 3Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха. 4И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 5А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице. 6И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати. 7И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце. 8И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа. 9А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху; 10И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо. 11А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо? 12А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе, 13И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем? 14И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите. 15А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху. 16И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 17И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам; 18Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему. 19И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом; 20Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије. 21И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 22А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева. 23Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези. 24И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје! 25И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити. 26А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи. 27А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори. 28Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга. 29Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 30А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима. 31И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио: 32Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех. 33Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. 34А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју. 35А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи. 36А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш. 37И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа. 38А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 39Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се. 40А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је. 41И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови. 42А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст. 43И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу 44Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде. 45А анђео му се јави с неба, и кријепи га. 46И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу. 47И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости, 48И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст. 49Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је. 50А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега? 51А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем? 52И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. 53А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га. 54А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите? 55Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме. 56А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека. 57А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима. 58Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим. 59А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га. 60И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам. 61И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац. 62А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао. 63И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут. 64И изишавши напоље плака горко. 65А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 66И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари? 67И друге многе хуле говораху на њ. 68И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд 69Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати. 70А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 71Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.