Luk 23 | SrKDIjekav | STEP | А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.

‏ Luke 23

Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.1 А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех. 2 3 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату. 4 И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. 5 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш. 6 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку. 7 А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде. 8 А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац? 9 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана. 10 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо. 11 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори. 12 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га. 13 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату. 14 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. 15 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ 16 Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите; 17 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт. 18 Дакле да га избијем па да пустим. 19 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња. 20 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву; 21 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв. 22 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса. 23 А они викаху говорећи: распни га, распни. 24 А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим. 25 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех. 26 И Пилат пресуди да буде као што они ишту. 27 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу. 28 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом. 29 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 30 А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом. 31 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише. 32 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас. 33 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха? 34 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим. 35 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. 36 А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке. 37 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј. 38 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат, 39 И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи. 40 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски. 41 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама. 42 А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? 43 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио. 44 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје. 45 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају. 46 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога. 47 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола. 48 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. 49 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник. 50 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје. 51 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово. 52 И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан, 53 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега, 54 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово. 55 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут. 56 И дан бијаше петак, и субота освиташе.