‏ Luke 24

А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.1Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону. 2 3А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; 4Али нађоше камен одваљен од гроба. 5И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса. 6И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама; 7А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима? 8Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји, 9Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане. 10И опоменуше се ријечи његовијех. 11И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем. 12А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 13И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им. 14А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би. 15И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус. 16А они говораху међу собом о свима овијем догађајима. 17И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима. 18А очи им се држаху да га не познаше. 19А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? 20А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана? 21И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом; 22Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га? 23А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би. 24А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу, 25И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив. 26И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. 27И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци! 28Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? 29И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму. 30И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде. 31И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи. 32И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им. 33Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде. 34И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? 35И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима, 36Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону. 37И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб. 38А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам. 39А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. 40И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша? 41Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам. 42И ово рекавши показа им руке и ноге. 43А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело? 44А они му даше комад рибе печене, и меда у сату. 45И узевши изједе пред њима. 46И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима. 47Тада им отвори ум да разумију писмо. 48И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан; 49И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима. 50А ви сте свједоци овоме. 51И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине. 52И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. 53И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.