‏ Luke 3

И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.1И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи. 2 3У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад бјеше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четверовласник у Галилеји, а Филип брат његов четверовласник у Итуреји и у Трахонитској, и Лисанија четверовласник у Авилини, 4За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријну у пустињи, 5И дође у сву околину Јорданску проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха; 6Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове; 7Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и што је криво нека буде право, и храпави путови нека буду глатки; 8И свако ће тијело видјети спасеније Божије. 9Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти: породи аспидини! ко вам каза да бјежите од гњева који иде? 10Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овога камења подигнути дјецу Аврааму. 11Јер већ и сјекира стоји дрвету код коријена; и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ се баца. 12И питаху га људи говорећи: шта ћемо дакле чинити? 13Он пак одговарајући рече им: који има двије хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако. 14Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: учитељу! шта ћемо чинити? 15А он им рече: не иштите више него што вам је речено. 16Питаху га пак и војници говорећи: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. 17А кад народ бјеше у сумњи и помишљаху сви у срцима својијем за Јована: да није он Христос? 18Одговараше Јован свима говорећи: ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем. 19Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем. 20И друго много којешта јавља народу и напомиња. 21Ирода пак четверовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини Ирод; 22И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу. 23А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо, 24И сиђе на њ Дух свети у тјелесноме облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: ти си син мој љубазни, ти си по мојој вољи. 25И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијна, 26Сина Мататова, сина Левијна, сина Мелхијна, сина Јенејева, сина Јосифова, 27Сина Мататијна, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијна, сина Нангејева, 28Сина Маатова, сина Мататијна, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина, 29Сина Јоанина, сина Рисина, сина Зоровавељева, сина Салатиилова, сина Ниријна, 30Сина Мелхијна, сина Адијна, сина Косамова, сина Ирова, 31Сина Јосијна, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијна, 32Сина Симеунова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Елиакимова, 33Сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова, 34Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова, 35Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина, 36Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова, 37Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина, 38Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,