‏ Luke 5

А он им рече: и другијем градовима треба ми проповједити јеванђеље о царству Божијему; јер сам на то послан.1И проповиједаше по зборницама Галилејским. 2 3Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога, 4И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже: 5И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе. 6А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. 7И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу. 8И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше. 9И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе. 10А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан. 11Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише; 12А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити. 13И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим. 14И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити. 15И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега. 16И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима. 17Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести. 18А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу. 19И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их. 20И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ; 21И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса. 22И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји. 23И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 24А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем? 25Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи? 26Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој. 27И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога. 28И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас! 29И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. 30И оставивши све, устаде и пође за њим. 31И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом. 32И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете? 33И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. 34Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање. 35А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију? 36А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима? 37Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане. 38Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога. 39И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;