‏ Luke 6

Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.1И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље. 2 3Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху. 4А неки од фарисеја рекоше им: зашто чините што не ваља чинити у суботу? 5И одговарајући Исус рече им: зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? 6Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника. 7И рече им: син је човјечиј господар и од суботе. 8А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха. 9Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим неће ли у суботу исцијелити, да га окриве. 10А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде. 11А Исус рече им: да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху. 12И погледавши на све њих рече му: пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга. 13А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу. 14Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој. 15И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва: 16Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија, 17Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота, 18Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде. 19И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога, 20Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се. 21И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све. 22И он подигнувши очи на ученике своје говораше: благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије. 23Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати. 24Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега. 25Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови. 26Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју. 27Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати. 28Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови. 29Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе; 30Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају. 31Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. 32А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. 33И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. 34И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе. 35И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако. 36И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико. 37Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима. 38Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив. 39И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. 40Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће вам се вратити. 41И каза им причу: може ли слијепац слијепца водити? Неће ли обадва пасти у јаму? 42Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов. 43А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш? 44Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега. 45Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род. 46Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине, 47Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца. 48А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим? 49Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је: