Luk 7 | SrKDIjekav | STEP | А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

‏ Luke 7

Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.1 А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно. 2 3 А кад сврши све ријечи своје пред народом, дође у Капернаум. 4 У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио. 5 А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу. 6 А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: достојан је да му то учиниш; 7 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу. 8 А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се, јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху; 9 Зато и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. 10 Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини. 11 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох. 12 И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава. 13 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа. 14 Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и народа из града много иђаше с њом. 15 И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи. 16 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани. 17 И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. 18 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој. 19 И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини. 20 И јавише Јовану ученици његови за све ово. 21 И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? 22 Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? 23 А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид. 24 И одговарајући Исус рече им: идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђеље. 25 И благо ономе који се не саблазни о мене. 26 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар? 27 Шта сте дакле изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима. 28 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка; 29 Јер је ово онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом. 30 Јер вам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега. 31 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем; 32 А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти. 33 А Господ рече: какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су? 34 Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте. 35 Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему; 36 Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. 37 И оправдаше премудрост сва дјеца њезина. 38 Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу: 39 И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира; 40 И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром. 41 А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница. 42 И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи. 43 А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет. 44 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити. 45 А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио. 46 И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр. 47 Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу. 48 Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. 49 Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав. 50 А њој рече: опраштају ти се гријеси.