‏ Luke 8

И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: ко је овај што и гријехе опрашта?1А жени рече: вјера твоја поможе ти; иди с миром. 2 3Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим. 4И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, 5И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем. 6А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи: 7Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, 8А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. 9И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. 10А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује. 11А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова? 12А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију. 13А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија. 14А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу. 15А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну. 16А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри. 17А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује. 18Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе. 19Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи. 20Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 21Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим. 22И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде. 23А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је. 24И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше. 25А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи. 26И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина. 27А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? 28И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји. 29А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 30А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме. 31Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи. 32А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ. 33И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан. 34А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 35Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се. 36А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима. 37И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се. 38А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни. 39И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг. 40Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: 41Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини. 42А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 43И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову; 44Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ. 45И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити, 46И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине. 47И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене? 48А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене. 49А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 50А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром. 51Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља. 52А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће. 53А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере. 54А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава. 55И потсмијеваху му се знајући да је умрла. 56А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!