Luk 9 | SrKDIjekav | STEP | И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.

‏ Luke 9

И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.1 И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било. 2 3 Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцијељују од болести. 4 И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике. 5 И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате. 6 У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите. 7 И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих. 8 А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђеље и исцјељујући свуда. 9 А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех, 10 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка. 11 И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше га видјети. 12 И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида. 13 А народ разумјевши пође за њим и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања. 14 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи. 15 А он им рече: подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више од пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела? 16 Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: посадите их на гомиле по педесет. 17 И учинише тако, и посадише их све. 18 А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу. 19 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече. 20 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: ко говоре људи да сам ја? 21 А они одговарајући рекоше: једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка. 22 А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј. 23 А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога 24 Говорећи да сину човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати. 25 А свима говораше: ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном. 26 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати. 27 Јер какву ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди? 28 Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела. 29 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царства Божијега. 30 А кад прође осам дана послије онијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу. 31 И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно. 32 И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија. 33 Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму. 34 А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху. 35 И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше. 36 А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак. 37 И чу се глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, њега послушајте. 38 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше. 39 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа. 40 И гле, човјек из народа повика говорећи: учитељу! молим ти се, погледај на сина мојега, јер ми је јединац: 41 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи; 42 И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше. 43 И одговарајући Исус рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо: 44 А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову. 45 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем: 46 Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије. 47 А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч. 48 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима. 49 А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се, 50 И рече им: који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики. 51 А Јован одговарајући рече: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом. 52 И рече му Исус: не браните; јер ко није против вас с вама је. 53 А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим. 54 И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити. 55 И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим. 56 А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини? 57 А он окренувши се запријети им и рече: не знате каквога сте ви духа; 58 Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село. 59 А кад иђаху путем рече му неко: Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш. 60 И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе. 61 А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега. 62 А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.