‏ Mark 10

1 2И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше. 3И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену? 4А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије? 5А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти. 6И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову. 7А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог. 8Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој, 9И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело. 10А што је Бог саставио човјек да не раставља. 11И у кући опет запиташе га за то ученици његови. 12И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој. 13И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу. 14И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. 15А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије. 16Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 17И загрливши их метну на њих руке те их благослови. 18И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни? 19А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. 20Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 21А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје. 22А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст. 23А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 24И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско! 25А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије! 26Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. 27А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти? 28А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. 29А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо. 30А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, 31А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни. 32Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први. 33А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега: 34Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 35И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће. 36И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити. 37А он рече: што хоћете да вам учиним? 38А они му рекоше: дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој. 39А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? 40А они му рекоше: можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се; 41Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено. 42И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. 43А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. 44Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 45И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга. 46Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе. 47И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше. 48И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! помилуј ме! 49И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: сине Давидов! помилуј ме! 50И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: не бој се; устани, зове те. 51А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу. 52И одговарајући рече му Исус: шта хоћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.