‏ Mark 11

А Исус рече му: иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом. 2 3И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех 4И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите. 5И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо. 6А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га. 7И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре? 8А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их. 9И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ. 10А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу. 11А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње! 12Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини! 13И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом. 14И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 15И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама. 16И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови. 17И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове. 18И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву. 19И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. 20И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој. 21И кад би увече изиђе на поље из града. 22И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена. 23И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се. 24И одговарајући Исус рече им: 25Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече. 26Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам. 27И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше. 28Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех. 29И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине, 30И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш? 31А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 32Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми. 33И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?