‏ Mark 12

Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.1И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 2 3И поче им говорити у причама: посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 4И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога. 5А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна. 6И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотна. 7И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише. 8Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: постидјеће се сина мојега. 9А виноградари рекоше у себи: ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова. 10И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 11Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 12Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; 13То би од Господа и дивно је у нашијем очима? 14И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше. 15И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи. 16А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо? 17А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим. 18А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев. 19И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се. 20И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи: 21Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему. 22Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода. 23И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи. 24И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена. 25О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била. 26И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије? 27Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима. 28А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? 29Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате. 30И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију? 31А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини; 32И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест. 33И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема. 34И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега; 35И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога. 36А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита. 37И одговори Исус и рече учећи у цркви: како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 38Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима. 39Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу. 40И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, 41И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама. 42Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени. 43И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много. 44И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.