‏ Mark 13

И дозвавши ученике своје рече им: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.1Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју. 2 3И кад излажаше из цркве рече му један од ученика његовијех: учитељу! гле какво је камење, и каква грађевина! 4И одговарајући Исус рече му: видиш ли ове велике грађевине? ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути. 5И кад сјеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху га сама Петар и Јаков и Јован и Андрија: 6Кажи нам кад ће то бити? и какав ће знак бити кад ће се то све свршити? 7А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари. 8Јер ће многи доћи на моје име говорећи: ја сам; и многе ће преварити. 9А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није пошљедак. 10Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свијету; и биће глади и буне. То је почетак страдању. 11А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима. 12И у свима народима треба да се најприје проповједи јеванђеље. 13А кад вас поведу да предају, не брините се напријед шта ћете говорити, нити мислите; него што вам се да у онај час оно говорите; јер ви не ћете говорити него Дух свети. 14И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их. 15И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. Али који претрпи до краја благо њему. 16А кад видите мрзост опушћења, за коју говори пророк Данило, да стоји гдје не треба (који чита да разумије): тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; 17И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје; 18И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју. 19Али тешко труднима и дојилицама у те дане! 20Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму. 21Јер ће у дане те бити невоља какова није била од почетка створења које је Бог створио досад, и неће ни бити. 22И да Господ не скрати дане нико не би остао; али избранијех ради, које избра, скратио је дане. 23Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос; или: ено ондје; не вјерујте. 24Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране. 25Али ви се чувајте: ето вам све казах напријед. 26Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити. 27И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. 28И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом. 29И тада ће послати анђеле своје и сабраће избране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба. 30А од смокве научите се причи: кад се већ њезина грана помлади и стане листати, знате да је близу љето. 31Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата. 32Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 33Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи. 34А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни син, до отац. 35Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати. 36Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт, и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи. 37Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у поноћи, или у пијетле, или ујутру;