‏ Mark 14

Да не дође изненада и да вас не нађе а ви спавате.1А што вам кажем, свима кажем: стражите. 2 3Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили. 4Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио. 5И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу. 6А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако? 7Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу. 8А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени. 9Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 10Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп. 11Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин. 12И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда. 13А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда. 14И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш? 15И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим, 16И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем? 17И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите. 18И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху. 19И кад би увече, дође са дванаесторицом. 20И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме. 21А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја? 22А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу. 23Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек. 24И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје. 25И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви. 26И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе. 27Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему. 28И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску. 29И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи. 30Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју. 31А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу. 32И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. 33А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху. 34И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу. 35И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити. 36И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите. 37И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће. 38И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти. 39И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити? 40Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо. 41И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи. 42И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 43И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима. 44Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи. 45И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина. 46И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући. 47И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га. 48А они метнуше руке своје на њ и ухватише га. 49А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо. 50И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, 51А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо. 52И оставивши га ученици сви побјегоше. 53И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића. 54А он оставивши платно го побјеже од њих. 55И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине. 56И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња. 57А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше; 58Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака. 59И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи: 60Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена. 61И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако. 62И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче? 63А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога? 64А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем. 65А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци? 66Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт. 67И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима. 68И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога, 69И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином. 70А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева. 71И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих. 72А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.