‏ Mark 5

1И дођоше преко мора у околину Гадаринску. 2И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем, 3Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити. 5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем. 6А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се. 7И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме. 8Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека. 9И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много. 10И молише га много да их не шаље из оне околине. 11А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња. 12И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо. 13И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору. 14А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било. 15И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се. 16А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња. 17И почеше га молити да иде из њиховијех крајева. 18И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим. 19А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова. 20И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху. 21И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора. 22И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове. 23И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. 24И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га. 25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 26И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили, 27Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове. 28Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу. 29И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести. 30И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина? 31И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене? 32И он се обзираше да види ону која то учини. 33А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину. 34А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје. 35Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља? 36А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј. 37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. 38И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики. 39И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава. 40И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка. 41И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: дјевојко, теби говорим, устани. 42И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем. 43И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.