Mar 7 | SrKDIjekav | STEP | И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

‏ Mark 7

1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима. 2 И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их. 3 Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех; 4 И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе. 5 А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама? 6 А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене. 7 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем. 8 Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините. 9 И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате. 10 Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре. 11 А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи. 12 И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој, 13 Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините. 14 И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте. 15 Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16 Ако ко има уши да чује нека чује. 17 И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу. 18 И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела. 20 Још рече: што излази из човјека оно погани човјека; 21 Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, 22 Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. 23 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24 И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити. 25 Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима. 26 А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине. 27 А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. 28 А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех. 29 И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје. 30 И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру. 31 И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске. 32 И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку. 33 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова; 34 И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се. 35 И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо. 36 И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху. 37 И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.