‏ Mark 8

1У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: 2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. 3И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека. 4И одговорише му ученици његови: откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо? 5И запита их: колико имате хљебова? А они казаше: седам. 6И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу. 7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду. 8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их. 10И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске. 11И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба. 12И уздахнувши духом својијем рече: зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак. 13И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну. 14И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб. 15И заповиједаше им говорећи: гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова. 16И мишљаху један другоме говорећи: то је што хљеба немамо. 17И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше? 18Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли 19Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: дванаест. 20А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: седам. 21И рече им: како не разумијете? 22И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне. 23И узевши за руку слијепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што. 24И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва. 25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцијели се, и видје све лијепо. 26И посла га кући његовој говорећи: не улази у село, нити казуј коме у селу. 27И изиђе Исус и ученици његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: ко говоре људи да сам ја? 28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка. 29А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: ти си Христос. 30И запријети им да никоме не казују за њега. 31И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати. 32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати. 33А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско. 34И дозвавши народ с ученицима својима рече им: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде. 35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати. 36Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.