‏ Mark 9

1И рече им: заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царство Божије да дође у сили. 2И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима. 3И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелиља убијелити на земљи. 4И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом. 5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну. 6Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени. 7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни; њега послушајте. 8И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом. 9А кад силажаху с горе запријети им да ником не казују шта су видјели, док син човјечиј не устане из мртвијех. 10И ријеч задржаше у себи питајући један другога: шта то значи устати из мртвијех? 11И питаху га говорећи: како говоре књижевници да Илија треба најприје да дође? 12А он одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје, и уредити све; али и син човјечиј треба да много пострада и да се понизи, као што је писано. 13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтједоше као што је писано за њега. 14И дошавши к ученицима својијем видје народ многи око њих и књижевнике гдје се препиру с њима. 15И одмах видјевши га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху га. 16И упита књижевнике: шта се препирете с њима. 17И одговарајући један од народа рече: учитељу! доведох к теби сина својега у коме је дух нијем. 18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пјену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојијем да га истјерају; и не могоше. 19А он одговарајући му рече: о роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени. 20И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. 21И упита оца његова: колико има времена како му се то догодило? А он рече: из дјетињства. 22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас. 23А Исус рече му: ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује. 24И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: вјерујем, Господе! помози мојему невјерју. 25А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: душе нијеми и глухи! ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега. 26И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије. 27А Исус узевши га за руку подиже га; и уста. 28И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: зашто га ми не могосмо истјерати? 29И рече им: овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. 30И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна. 31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан. 32А они не разумијеваху ријечи, и не смедијаху да га запитају. 33И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом? 34А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи. 35И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга. 36И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им: 37Ко једно оваково дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао. 38Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама. 39А Исус рече: не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном. 40Јер ко није против вас с вама је. 41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата. 42А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море. 43И ако те рука твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни, 44Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 45И ако те нога твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни, 46Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени, 48Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. 50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.