‏ Matthew 23

1Тада Исус рече к народу и ученицима својим. 2Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји. 3Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине. 4Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате. 5А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима. 6И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама, 7И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави! 8А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа. 9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима. 10Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос. 11А највећи између вас да вам буде слуга. 12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се. 13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели. 14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе. 16Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је. 17Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети. 18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је. 19Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети? 20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему. 21И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој. 22И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему. 23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 24Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете. 25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде. 26Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте. 27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте. 28Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња. 29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника, 30И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. 31Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке. 32И ви допуните мјеру отаца својијех. 33Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени? 34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града. 35Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром. 36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. 37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте! 38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. 39Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.