‏ Micah 5

Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.1А Господ рече: је ли добро што се срдиш? 2И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града. 3А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома. 4Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан, и подгризе тикву, те усахну. 5И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: боље ми је умријети него живјети. 6А Бог рече Јони: је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: добро је што се срдим до смрти. 7А Господ му рече: теби је жао тикве, око које се нијеси трудио, и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. 8А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке? 9 10 11Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим. 12Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје. 13Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским. 14И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен. 15Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? није ли Самарија? које су висине Јудине? није ли Јерусалим?